Kako su Svetoivančari postali revolucionari

Naj Blog

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 2

Na lageru ni bilo slike od sela Sveti Ivan, pa smo odlučili da stavimo sliku centra Malinske, skužajte.

Na krnjen domaćen ki tanca zi satiron na tipkovnici piše: Ivan Dermiček - revolucijonar, jedan od tri dubašjanskih mudraci, te sin od Marice Paronke

- Ni nan dobro...

- Niiiii! – rekli smo svi mi okupjeni u jednoj baraki, jedne lipe zimske noći u Veljači, jedinon ženskon misecu u letu. Vražji je taj misec i to ne samo zato aš je jedini ženski, vražji je i zbog tog aš se noći i noći spod naših puneštri, na voltami čuje mjaukanje. Da to je misec kad se mačke tutaforca frajaju, a to znači da nan i osobni život pati zbog tog fraja, zbog toga smo svi jadni, a kad smo jadni, mi u Sveton Ivanu, postajemo revolucijonarni.

Zač revolucijonarni, šiguro se pitate? Zato aš je to danaska trend. Judi moji, ma ča vi ne pratite danaska medije?! Ovo je šiguro za reć, mi van u Sveton Ivanu u Općini Malinska-Dubašnica, na otoku Krku (skužajte, ma vero nikad nisan razumil zač moramo pisati vavik to „na otoku Krku“, mi se para da baš i ni previše Općin Malinska-Dubašnica po Lipoj našoj, a najke ni takovog imena, da mi dragi Bog grišnu dušu škapula, ni u Regionu. Ča je još najbolje u susednoj nan Bosni i Hercegovini postoji nič ča isto dili ime zi našin škojem, još nisan točno dešifriral ča je to točno Krk ki se nalazi malo daje od Sarajeva, ma zasad ni ni bitno. Ali uglavnon sad je jasnije zač moramo pisati „otok“ sprid Krka, a i postoji i grad Krk, pa... ma ni bitno! – ovo je bila jako duga opaska autora, bila bi još duža ali škare cenzure su je skratile). Skužajte mi na satu geografije, inače se ne volin činit pametan, to mi više pride kako i, moremo reć, medincinsko stanje.

Kade san ono stal? Aha! Trend. Dosad ste naučili da je moje rodno selo Sveti Ivan, selo zi najviše poduzetnici po glavi stanovnika u ciloj Općini Malinska-Dubašnica, ehm, na otoku Krku. Mi Svetoivančari smo, i to ste naučili, poduzetnici i svaki dan nič poduzimamo. E, tako smo se domislili kako promovirati ovo naše selo na malo globalnijoj bazi aš od ovog maćehinskog odnosa Općine Malinska-Dubašnice prema nami u vezi promocije sela jednostavno ni kruha. Kako to mislin? E, pa lipo! Nami se ovdi čini da su našim vrlin općinarima  draži ovi zi susednjeg sela Svetog Antona, mi to jednostavno ne moremo razumit i u prilog tome redu i broji, aš prema statističkin podacima nezavid... tj. nezavisne i nepristrane grupe „Sveti Ivan rulz, Sveti Anton drulz“ selo Sveti Anton je jedno od najnepopularnijih sela u ciloj Općini Malinska-Dubašnica, ehm, na otoku Krku. Tamo postoji čak i mogućnost da vas opjačkaju u nekin manje elitnin četvrtima tog sela.

I ča nami iz Svetog Ivana, ko je udajeno cilih 3,5 kilometri od najbliže plaže - tako da moremo zabiti na turizam, onda ostaje? Ostaje nam jedino, aš smo svi poduzetnici, da razmišjamo revolucijonarno i tako promoviramo naše selo u Hrvatskoj, regiji i svitu! Promocija=lova=šoldi – tu formulu smo u Sveton Ivanu jako dobro apsolivrali Kako i ono kad smo jimili par miseci onu prvorazrednu turističku atrakciju, da pogodili ste, onaj kosi stup od elektrike. Taj naš projekt „Kosi stup u Sveton Ivanu“ je neslavno finil, aš ga je niki iznenada i bez pitanja judi iz sela popravil priko noći. Šal je kvragu sav onaj silni mrčendajzing i majice zi slikon kosog stupa, ma, samo zato aš smo nevjerojatni poduzetnici uspili smo vrnut 70 posto od uloženog kapitala u mrčendajzing i majice. Kako? Vrlo jednostavno, prodali smo sve to jednon seks-šopu u inozemstvo. Smo mi poduzetnici ili nismo? Ma moren van reć da smo svejedno bili žalosni ča smo ostali samo tako bez turističke atrakcije, turizam rabi i grmarskim selima. Ben, dosta emocij, remo na prvo.

Kad smo ostali na ovako dramatičan način bez isplativog turističkog projekta, u nas se pojavila nikakova depresija, tuga i žalost, opet je bilo sve po staron u Sveton Ivanu. Krave muču, ovce bleje, a auti kroz naše selo pasivaju i pasivaju. Još je mnogo auta pasivalo tako kroz čestu Svetog Ivana, sve dok mi ni prišla na pamet jedna sjajna i drska zamisal. Sada, zi nikakove distance, mi je žal ča mi i prvo ni pala na pamet ova zamisal, prvo nego ča smo ponudili naše selo na Internetu kao set za snimanje turske sapunice, one su isto u trendu, znate. Smišno, ča ne? Kakova mi je to revolucijonarna ideja prišla na pamet pitate se šiguro i vrlo verovatno se i jadite malo aš okolišan.

 – Čega se pametnog ovaj balavac od Svetog Ivana mogal domislit?! – pitate se vi i naš Načelnik ki čitate ovi redki, a odgovor na vaše pitanje cilo je vrime bilo oko vas i nas. Znate ono ča govore svi veliki biznismeni da su najisplativije ideje često i najjednostavnije. Tako mi je prišlo nič nečuveno na pamet, a sve to zato aš sam tutaforca, ovih zadnjih šetemanu-dvi, pratil izvještanje naših medija o revoluciji u Zagrebu – i tako mi je palo napamet da i mi dignemo revoluciju, ali lažnu, protiv našeg seoskog poglavara, a sve to u svrhi samopromocije našega sela. Kako mi je to prišlo na pamet? Jednostavno, jedne večeri san van ja bil na Internetu gjedal slike od protesti u Zagrebu, pa san onda vidil veliki natpis na jednon transparentu nič u vezi kapitalizma. Kad san vidil KAPITALIZAM, osjetil san nikakovo uzbuđenje ravno kad van... dok sviraju sopele u pozadini... ma ni bitno, sad ča, ali je bilo impulzivno.

Nakon pol ure san sabral i misli i sebe i šal san nazvat na mobitel Franixa. Franix je zval Jurixa, Jurix Milixa, Milix Andrixa, Andrix Ivanixa, Ivanix Matixa, Matix Osipixa, a Osipix je, bez znanja našeg seoskog poglavice Poglavicixa, zval ovin redon i predstavnike nacionalnih manjina, i to: Jozu Bosanca, Enza Talijana i Vjenčeslava Zagrepčana. Cijelo pobrano društvo iz galskog sel... Skužajte, mislil sam na izabrani puk iz dubašjanskog sela Sveti Ivan ki se bez znanja seoskog poglavice Poglavicixa našal u baraki od Franixa.

- Mir, mir! Otvaran prvu sjednicu revolucionarnog zbora Svetog Ivana! – rekal san in mirno i autoritativno.

- Cbor? Cbor? Ma ke e „Cbor“? Ca mi svi pjevali sada?! – bunil se Enzo Talijan.

- Ne, Enzo! – izderal san se pomirljivo na njega. – Zbor je jedna lipa rič, naziv, ka more označavati i skup judi.

-  A! Adeso te io kapisko.

- Drago mi je. Ben. Judi moji, drago mi je ča smo se okupili ovdi, u našega Franixa, u velikon broju.

- Kad ćeš više finit?! Zadnji su nan nastavci Onura i Šeherezade? – upital me je niki glas skriven u masi.

- Čekajte judi, čekajte. Ste vi ča još primjetili osin Onura i Šeherezade na televiziji?

- Ča? – zapitali su se svi.

- Pa mislin na televiziji, u novinami, na Internetu se veliko govori o tome. Čak ima i nikakov natpis o tome na zidu muškog veceja na benzinskoj.

- Ma ča?! Ćeš ti više reć o čemu prodičeš ovdika ili misli celu večer ovako palamudit i nas? – složna je bila kritički masa.

- Revolucija judi, revolucija. Ste čuli za Pernara, Lesara, branitelj, fejsbukovci i više ne znan ki... – otkril san harte i odustal od dramatičnog uvoda.

- A-a-a-a-a-a to-o-o-o-o! – zakričali su svi i u jedan glas zapitali – Da i ča sad zi tin?

- To nan je izvrsna prilika da promoviramo selo kao selo sa razvijenon političkom svijesti, a da ne govorin o potencijalnon publicitetu stranih i naših medija. Znate onu: „Svaka propaganda je dobra propaganda!“.

- Dobro. Ča više misliš reć zi time? Ča bi ti sada da samo tako dignemo revoluciju?! – istupil je bil Osipix iz mase.

- A-a-ava, ma ne! Škapulaj me Bože, ne. – rekal san to zi pomirljivin ali teatralnin tonom. – Ne, ja nisan za nasilje ko se veže za revolucije...

- Zač? Je to zato aš si pacifist? – pital me Matix osobno pitanje.

- Ne, to je zato aš san oportunist i kukavica. Nego... Judi, plan je jednostavan da jednostavniji ne more bit! Glumit ćemo revoluciju.

- A-a-a-a , a ne znamo. Morda da prvo pitamo Poglavicixa.

- Ne! Nećemo njega niš pitati, aš nan on rabi za revoluciju, mora to sve izgledati kako rabi. A Poglavicix jigra ovdi glavnu ulogu, aš se protiv i njega „bunimo“.

- A-a-a-ava ma ča ti to govoriš?!

- Ma samo ćemo se pretvarati, nećemo sad stvarno se buniti protiv njega.

- Dobro, ali reci ti nami, zač bi se mi ovdi bunili? Zbog čega?

Naslonil san se zi obje ruke na improviziranu govornicu ka je ustvari bila jedna lata okrenuta naopak, nabacil san svoj pametni smiješak br. 5. i pogjedal zi svojin blagin pogledon sve okupjene potencijalne revolucijonare. I rekal san in povijesne riječi.

- Zato aš su danaska revolucije IN u svitu. Biste vi otili biti IN?

- Beeeeeee! Ovaj... Biiiiiiii! Otili bi bit IN!

- E onda neka bude revolucija!

- Neka bude! – svi u jedan glas su rekli.

- Ni nan dobro...

- Niiiiiii! – rekli smo svi mi okupjeni u jednoj baraki, jedne lipe zimske noći u Veljači, jedinon ženskon misecu u letu.

I tako smo, za razliku od nikih drugih revolucijonari, počeli kovati plan o našoj revoluciji. Prvo ćemo napraviti transparenti, onda ćemo, sukladno zi vrimenon ki ima na raspolaganju, po selu pratiti našeg seoskog poglavicu zi glasnin negodovanjen, a sam vrhunac ove revolucije će se dogoditi ovih dani kada našen Poglavicixu budemo ukrali gaće na sušilu zi namjeron da ih zapalimo. Aš, dragi moji, u revoluciji van je bitnija promocija nego poruka.